• šta je to bezbednosna zajednica • kako su sa uspešnim stvaranjem evropske političke i ekonomske građevine tekli uporedni pokušaji kreiranjabezbednosne dimenzije evropskog udruživanja • šta su to Evropska odbrambena zajednica, proces Evropske političke saradnje i Zapadnoevropska unija • koje su osnovne vrednosti na kojima se zasniva saradnja u oblasti bezbednosti unutar EU.
• o događajima koji su uslovili nastanak i razvoj Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) • o nastanku Evropske bezbednosne i odbrambene politike (EBOP) • o tome kako se donose odluke u drugom stubu EU.
• u kom kontekstu je kreirana Evropska strategija bezbednosti (ESB) iz 2003. godine • na koji način su definisane ključne pretnje, ciljevi i politički prioriteti evropske bezbednosti • koje sličnosti i razlike postoje u sadržaju ESB i Nacionalne strategije bezbednosti SAD iz 2002. godine • šta je učinjeno u sferi spoljne politike i bezbednosti u proteklih šest godina i da li današnje okolnosti zahtevaju donošenje nove strategije.
• zašto je odnos EU i NATO važan za evropsku bezbednost • kako se kroz istoriju projekta evropske integracije razvijala veza NATO i EU • koji su činioci uticali na to da ovaj odnos ponovo postane problematičan • hoće li razvojem politike i kapaciteta odbrane članice EU „pronaći zamenu“ za NATO?
• zašto su operacije koje Evropska unija (EU) preduzima važne • koje operacije su trenutno u toku i • koji su problemi koje EU mora prevazići u EBOP da bi podigla efikasnost misija.
• koji su razlozi produbljivanja carinske, policijske i pravosudne saradnje između zemalja članica, koja se odvija od sedamdesetih godina prošlog veka do danas • ko su ključni akteri u tzv. trećem stubu Evropske unije • koje su glavne politike i strateški programi saradnje • koji su načini izgradnje Prostora slobode, bezbednosti i pravde nakon donošenja Ugovora iz Amsterdama
• kakav je istorijski okvir stvaranja Šengenskog područja • koje mesto ima Šengensko područje unutar postojećeg uređenja EU • na koji se način odvija saradnja unutar šengenskog sporazuma.
• na koji način proces proširenja utiče na bezbednost Evropske unije • koje uslove treba da ispuni svaka država koja želi da postane članica Evropske unije • koje efekte proširenje ima na nove države članice • koje države imaju perspektivu da postanu budući član
• kako je EU nastojala da zaustavi sukobe na prostoru bivše SFRJ i razloge njenog neuspeha • o inicijativama koje je EU pokrenula u cilju jačanja regionalne saradnje • o misijama unutar EBOP na Zapadnom Balkanu
• ko je i kako doprineo razvoju koncepta i politike reforme sektora bezbednosti (RSB) • kako je EU razvila svoj pristup RSB • koje su prednosti, a koji izazovi praktikovanju RSB od strane EU
• kakve su okolnosti nastanka Lisabonskog („Reformskog“) ugovora, • koje novine donosi Lisabonski ugovor u Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici • koje novine su unete u saradnju u oblasti unutrašnjih poslova.
Onlajn kurs predstavlja deo projekta Communicating European Security Policies,
koji Centar za civilno-vojne odnose realizuje uz podršku EU, kroz Fond za EU integracije. Fondom za EU integracije rukovodi Delegacija Evropske Komisije u Republici Srbiji, a tehnički ga realizuje Press Now.
